Mumio (mumie) >>>                                                                        Македонски јазик

Malo ko je čuo za „mumio“ (kao varijanta koristi se i reć mumie) ili „planinsku krv“, a zovu ga još i „planinske suze“ i ako je poznat već vekovima. Pre više hiljada godina, pčele koje su imale stanište u stenama i pećinama gradile su svoja društva na mestima koja životinjama i čoveku nisu bila na dohvat ruke. Vremenom je dolazilo do fosilizacije meda, voska i matičnog mleča. Mako je nastao „mumio“. Za sada je to jedina realna pretpostavka naučnika, jer mesta na kome se nalazi i sastojci koje sadrži „mumio“ ukazuju na takvo poreklo. Postoje razne vrste mumia čija klasifikacija zavisi od mesta nastanka.  U stara vremena, mumio se koristio za lečenje najrazličitijih bolesti. Pominju ga još i Aristotel, Avicena, Biruni, Arazi i mnogi drugi mislioci i lekari koje istorija pamti. Više o mimiu>>>

Perga >>>                                                                                                                                          Македонски јазик

Za pergu, pčelari kažu da je „pčelinji hleb“. Možda bi, pergu bilo adekvatnije nazvati pčelinje mleko ili meso jer perga po koločini belančevina koje sadrži, prevazilazi mleko, meso i jaja zajedno! 

Perga je polen koji pčele sakupljaju i čuvaju u saćima da bi ga koristile preko zime. Za razliku od polena, perga je „obrađena“ fermentima i pomešana sa medom. Ovo poboljšava njenu apsorpciju i iskorišćenje u organizmu bilo pčele ili čoveka ako je koristi u ishrani. U toku „pretvaranja“ polena u pergu, ugljeni hidrati meda stvaraju mlečnu kiselinu koja konzervira pergu i štiti je od kvarenja.Više o pergi >>>

Med >>>

Med je proizvod života i rada pčela koji ne služi samo za njihovu ishranu. Med je izuzetno poželjan, a može se reći i neophodan u ishranii čoveka u cilju očuvanja zdravlja i obezbeđivanja energije koja je preko potrebna u uslovima savremenog života. Više o medu >>>

Ekstrat voskovog moljca >>>

Veliki i mali voskov moljac su mali neprimetni liptirići čiji život zavisi od života i rada pčela. Kao i većina insekata iz porodice leptira voskov moljac je štetočinski insekt. Živi svuda gde ima pčela, izuzev na velikim nadmorskim visinama i regionima sa veoma surovom klimom. Više o ekstratu voskovog moljca >>>

Matična mleč >>>

Sve pčele u početku svog životnog ciklusa (prva 3 dana) u ishrani dobijaju polen. Kasnije, one pčele radilice koje dolaze u kontakt sa polenom žive 6 puta duže njego ostale pčele radilice koje ne dolaze u kontakt sa njim. To znači da se njihov životni vek produžava na 240-270 dana, u odnosu na 40-45 dana ostalih pčela radilica. U isto vreme, matice koje se hrane isklučljivo matičnim mlečom žive 7–8 godina. Njihov životni vek je 65 duži njego životni vek običnih pčela radilica. Ovu razliku ne čine anatomske osobine već do nje dolazi isključivo zbog načina ishrane. Više matičnom mleču >>>

Pčelinji otrov >>>                                                                                                                  Македонски јазик

Poznato je da je veliki broj ljudi koji su navršili 100 godina života na neki način povezano sa pčelarstvom. Široko je rasprostranjeno mišljenje da je to vezano sa ubodima pčela koje oni dobijaju tokom života.

Apitoksin – je stručni naziv za otrov pčela. Pčele koriste svoj otrov isključivo u cilju samoodbrane, kada je ugrožena njena košnica. Služi za teranja neprijatelja, a ne za njegovo ubijanje. Žaoka pčele se nalazi na zadnjem delu tela pčele. Oko žaoke se nalaze i 2 žlezde koje luče otrov, kao i rezervoar (kesica) gde se otrov nagomilava i odakle je spreman za primenu, ubodom, kroz žaoku. Žaoka ima zaseke, tako da, kada pčela ubode, žaoka u većini slučajeva ostaje u koži. Na žalost, ovo je i smrtonosno za pčelu. Više o pčelinjem otrovu >>>

Pčelinji vosak >>>                                                                    Македонски јазик

Saće su “zgrade” pčela sa mnogo hiljada “stanova” (ćelija) . Jedno pčelinje društvo u toku jedne sezone može da izgradi gnezdo u kome može da živi i radi do 30.000 pčela.

Pčelinji vosak je vekovima poznat čoveku i uvek je bio izuzetno cenjen kao bitan faktor koji može doprineti boljem zdravstvenom stanju i boljem izgledu. Mnogi narodi su, kroz istoriju, koristili pčelinji vosak. Na primer, još su egipćani koristili vosak u smesama za mumifikaciju, kao i u kozmetičke svrhe. Više o vosku >>>

Pčelozan >>>                                                                           Македонски јазик

Kompanija „Tentoruim“ je 2001. godine na kongresu pčelarstva u Apimondiji (JAR) predstavila potpuno nov produkt pčelarstva – hitozan pčela pod nazivom „Pčelozan“. Ovaj produkt je napravljen u saradnji sa stručnjacima Ruske Akademije Prirodnih Nauka. 

„Pčelozan“ je proizvod koji u sebi sadrži niskomolekularni hitozan estrahovan iz hitina pčela. Ovo je veoma cenjena biološko aktivna materija, pogodna za upotrebu u medicini, kozmetici, prehrambenoj industriji. Više o pčelozanu >>>

Polen (cvetni prah) >>>                                                     

Polen (cvetni prah) je naziv za sitan i najčešće vrlo fin prah sastavljen od muških gametofita (polenovih zrna). 

Cvetni prah (polen) je prah sa prašnika biljaka, koga pčele sakupljaju i donose u košnicu. Značaj cvetnog praha za bezbedno prezimljavanje i rani razvoj pčelinjeg društva je veoma veliki. U proleće  i preko leta, pčele prave zalihe cvetnog praha - polena. Ovaj, veoma cenjen i neophodan produkt u ishrani pčela, pre svega dobijaju matica i nove, mlade pčele što i govori o značaju polenovog praha i njegovoj korisnosti. Više o polenu >>>

Propolis >>>                                                                         

U unutrašnjosti „zdrave“ košnice, postoje, skoro idealno stirilni uslovi. „Krivac“ za ovakve, sterilne uslove, koje je praktično nemoguće postići u okruženju u kome ljudi žive, je jedinstven i izuzetno cenjen produkt pčela - propolis. 

Zahvaljujući svojim, veoma jakim antibakterijskim svojstvima, propolis veoma uspešno štiti pčele od svega što može da naškodi pčelinjoj porodici (od mikroba, bakterija, gljivica, pa čak i od miševa i leptira!). Novoizgrađene voštane ćelije, pčele pre polaganja jaja, takoreći okupaju, propoliziraju u cilju sprečavanja pojave svih vrsta oboljenja, kako u leglu, tako i u celoj košnici. Više o propolisu >>>