Voskov moljac je vrsta insekata čije se leglo hrani isključivo pčelinjim produktima. Njegova larva ima jedinstvenu sposobnost da vari vosak koji pčele stvaraju. Odrasli voskov molac nikada ne jede već isključljivo koristi hranljive materije koje je nagomilao u stadijumu larve. Možda izgleda čudno, ali i ovakva vrsta insekata može biti korisna za ljudsko zdravlje.

Pretpostavka o korisnosti voskovog moljca za poboljšanje zdravlja se javila još pre 100 godina kod ruskog naučnika Ilji Iljića Mečnikova (dobitnik nobelove Nagrade za  medicinu). Mnogi virusi i bakterije imaju zaštitnu opnu koja je po svojstvima slična  pčelinjem vosku. To znači da je opna vrlo otporna na hemijske uticaje. Samo hranljivi fermenti voskovog moljca – lipaza i ceraza, mogu da razlože vosak na jednostavnije komponente. Na ovaj način mikroorganizmi gube svoju otpornost.

Jedan od mikroorganizama koji je osetljiv na proizvode koji sadrže ekstrakt voskovog moljca jeste  uzročnik tuberkuloze „Mycobacterium tuberculosi“. Ova pretpostavka profesora Mečnikova o korisnim svojstvima voskovog moljca se pokazala kao tačna, što je on uspeo da potvrdi kroz svoju doktorsku praksu.

Kolega doktora Mečnikova doktor Efrem Osipović Muhin izlečio se od tuberkuloze korišćenjem fermenata ceraze koji se dobija iz ekstrata voskovog moljca. Profesor dr. Ilja Iljć Mečnikov koristio je ekstrat voskovog moljca i za lečenje oboljenja krvnih sudova i srca.

Danas je već široko poznato da dugotrajno korišćenje ekstrakta voskovog moljca u ishrani ili kozmetici ima veoma blagotvoran uticaj na tkiva i organe ljudskog organizma.  Poboljšava i ubrzava procese regeneracije, ima efekat podmlađivanja tkiva. Takođe se dešavaju i „propratne pojave“ kao što su: čišćenje krvi i krvnih sudova, normalisanje nivoa holesterola (po prirodi, holesterol je u velikoj meri sličan pčelinjem vosku), pozitivno utiče na srčani mišić.

U tradicionalnoj medicini slovenskih naroda  lekovito svojstvo ekstrata voskovog moljca je dosta ranije bilo poznato. Relativno skoro je otkriveno da je još u starim ruskim knjigama recepata iz XVII veka, leglo voskovog moljca savetovano plućnim bolesnicima, starim ljudima i ženama bez dece. Međutim, ova informacija je pažljivo čuvana i prelazila je sa generacije na generaciju u porodicama pčelara i travara, od roditelja na decu koja su nasleđivala to znanje.

·        kada je neophodno dodatno unošenje u organizam najbitnijih aminokiselina, mikroelemenata, vitamina i fermenata (enzima);

·       jačanje krvnih sudova, poboljčavanje mikrocirkulacije;

·        stanje posle insulta (moždanog udara);

·        u cilju poboljšanja rada kardiovaskularnog sistema, normalisanje srčanog ritama, stabilizacija krvnog pritiska, sprečavanje razvoja angine pektoris i ateroskleroze uopšte (poboljšanja tok krvi i čisti zidove krvnih sudova),

·        profilaksa tuberkuloze;

·        u kompleksnom lečenju tuberkuloze;

·        plućne bolesti;

·        poboljšavanje krvotoka i eliminisanje bolesnog tkiva nastalog usled oboljenja pneumonijom;

·        povećavanje prirodnog imuniteta i odbrambnenih snaga organizma;

·        kod placentalne insufencijencije u trudnoći;

·        muškarcima je preporučljivo kao sredstvo koje značajno poboljšava pokretljivost spermatozoida;

·        kao sredstvo jačanja organizma kod trudnica i starijih osoba;

·        rehabilitacija organizma posle hemio i radio terapije.